Biljke i gljive Bele reke
Bela reka je zelena oaza u prigradskoj sredini, mesto gde još uvek dominira domaća, autohtona flora. To je danas retkost tako blizu grada. Zabeleženo je 213 vrsta biljaka, od kojih su čak 44 lekovite, a 20 je na spisku zaštićenih.
Osnovu čine hrastove šume sladuna i cera, uz šume bukve, graba i bele vrbe. Iako strogo zaštićenih biljaka nema, dve vrste kostrike su zaštićene i ne smeju se uzimati iz prirode.
Đurđevak · prizemni sprat šume
Convallaria majalis
Đurđevak
Đurđevak je jedna od prepoznatljivih biljaka prizemnog sprata ovih šuma, sa belim zvončićima u proleće. Lep je i mirisan, ali otrovan, pa ostaje u šumi, ne u buketu.
Uz njega, u prizemnom spratu rastu i kostrika, cikorija sa plavim cvetom i mnoge lekovite vrste. Branje biljaka u prirodnim sastojinama nije dozvoljeno, a sremuš se sme sakupljati samo uz dozvolu Ministarstva.
Drveće i šume
- Sladun Quercus frainetto
- Cer Quercus cerris
- Bukva Fagus moesiaca
- Grab Carpinus betulus
- Bela vrba Salix alba
Zaštićene i lekovite (izbor)
- Uskolisna kostrika Ruscus aculeatusZaštićena
Ne sme se uzimati iz prirode.
- Širokolisna kostrika Ruscus hypoglossumZaštićena
- Sremuš Allium ursinum
Sakupljanje samo uz dozvolu.
- Kantarion Hypericum perforatum
- Dren Cornus mas
Gljive (izbor)
- Sunčanica Macrolepiota procera
Jestiva.
- Golubača Russula virescens
Jestiva.
- Panterovka Amanita pantherina
Otrovna, ne dirati.
Refugijum autohtone flore
Istraživanja pokazuju da je veliki broj biljaka koje je Josif Pančić zabeležio krajem 19. veka u međuvremenu nestao sa područja Beograda, dok su se strane vrste raširile. Zato je Bela reka refugijum, utočište domaće flore u gradu koji se sve brže širi ka periferiji.
Podaci iz zvanične dokumentacije o zaštiti staništa.